OSNOVNI PRINCIPI U LEČENJU GOJAZNOSTI

Gojaznost je stanje pozitivnog energetskog bilansa što znači da gojazna osoba uzima više hrane nego što je potrebno i što može da sagori. Donedavno se smatralo da kada se napravi bitna promena u načinu ishrane i kada energetski bilans sa pozitivnog pređe u negativan dolazi do redukovanja telesne težine tj. da sa smanjenjem unosa kalorija dođe do smanjenja telesne težine. Međutim, poslednjih godina došlo se do otkrića jednog neobičnog mehanizma koji stvari čini mnogo komplikovanijim nego što se čine na prvi pogled. Budući da je ljudska vrsta stara nekoliko miliona godina, slikovito rečeno u mozgu svakog čoveka postoji mehanizam koji deluje tako što u trenucima smanjenog kalorijskog unosa tokom dužeg perioda, smanjuje stopu metabolizma i samim tim kalorijska potrošnja za obavljeni posao je manja nego u trenucima “normalnog unosa”. Ovaj mehanizam priroda nam je “ugradila” zbog jasnog razloga: naši preci su hiljadama godina bili lovci i skupljači i njihov obrok se nije mogao posmatrati kao naš današnji:doručak, ručak večera. Oni bi iz perioda obilja (kad lovac ulovi plen) prelazili vrlo naglo u period oskudice (do sledeće lovine ili pronalaženja adekvatne biljne hrane). Smanjenje stope metabolizma pomagalo im je da prežive.

Bitno je da svako od nas zna kolika je njegova normalna težina upravo zbog toga da bi predupredio gojaznost. Često koriste jednostavne formule za izračunavanje  normalne i idealne težine koje se mogu smatrati tačne bar za većinu osoba.
Normalna telesna težina je telesna visina – 100
Idealna težina = normalna telesna težina - 10% (za muškarce) odnosno minus 15% (za žene).
10% preko normalne težine je povišena težina, a preko ove granice gojaznost.
Inače čovek sa najvećom zabeleženom  težinom je bio Englez Viljem Kenmbel koji je umro u 22.godini života (1978. godine) i imao je čak 340 kilograma.

Svetska zdravstvena organizacija pokazuje koliko je gojaznost rizik po zdravlje. Osoba koja ima svega 10% više od svoje normalne težine izložena je povećanom riziku od smrtnog ishoda od 13%. Povećana telesna težina od 20% u odnosu na normalnu povećava rizik smrtnosti za 25%, a povećanje težine od 30% čak za 42%. Stručnjaci WHO su utvrdili da su najvećem riziku izložene gojazne osobe u srednjim i starijim godinama. Tako osoba koja je prešla 45 .godinu i ima 12 kg više iznad svoje normalne težine može da očekuje prosečno skraćenje života  od 25%. Umesto da dostigne osamdesetu, kraj života se može očekivati već oko šezdesete godine (zbog infarkta, moždanog udara). Gojaznost je u direktnoj vezi su sa ishemičnim oboljenjima srca, hipertenzijom, moždanim udarom i šećernom bolešću – bolestima koji su najčešći uzroci prerane smrti. Pored toga, gojazne osobe veoma često oboljevaju od kamena u žučnoj kesici, degenerativnih promena na zglobovima, proširenih vena. Naravno da gojaznost predstavlja i estetski nedostatak i samim tim su takve osobe nesrećne i imaju više kompleksa.

Iako je utvrđeno da kod gojaznih osoba postoje određene genetske predispozicije, obično je ipak u pitanju, nepravilno i neadekvatno konzumiranje hrane. Osim u veoma malom procentu, gojazna osoba sama snosi odgovornost za povećanu težinu koju ima. Na Zapadu je prethodnih godina bio trend tipa »Niste krivi što ste debeli«, ali sve iz razloga da se smanji depresija kojoj podležu gojazne osobe i naravno da bi je prevladale one sve više i više grickaju. Ta depresija gojaznih (kojih je u SAD ok 49%) stigla je do te tačke da se u grickalice tipa Smoki ili čips stavlja ekstrat hiperikuma (kantarion) koji je prirodni antidepresant....

Prvo i osnovno sredstvo je redukovana dijeta (program ishrane sa smanjenim kalorijskim unosom) kao i  promena pogrešnog načina ishrane (loša kombinacija namirnica).
Danas su tradicinonalni periodični intervali u kojima su uključene niskokalorične namirnice polako napušteni  jer obično nisu davali željene rezultate ni uspeh. Davali su trrenutne rezultate ali na duži period osobe kje su ih upražnjavale obično su vraćale predhodnu težinu ako ne i dodavale još po koji kilogram. U čemu je problem? Spomenuto je već da sa smanjenjem kalorijskog unosa dolazi i do smanjenja eneregetske potrošnje (organizmu je za to potrebno oko nedelju dana). Jedan kilogram čovečijeg masnog tkiva (sala) ima oko 7.000 kalorija, ali dok one počnu da sagorevaju organizam izgubi veliku količinu vode (otuda u prvih nekoliko dana veliki “gubitak” težine – dakle u pitanju je tečnost a ne masno tkivo),  a zatim ako dijeta nije praćena fizičkim aktivnostima dolazi do gubitka mišićne mase,  da bi tek na kraju počele da se razgrađuju masne deponije. Ukoliko se dijeta prihvati kao kratkoročna (od 2 do 4 nedelje) onda po njenom prestanku i vraćanju na uobičajeni način ishrane dolazi do naglog vraćanja izgubljnih kilograma i dodavanja još kojeg novog. Ovi dodatni kilogrami su u vezi smanjene stope metabolizma kojoj je opet potrebno neko vreme (10-tak dana) da se prilagodi novom nivou kalorijskog unosa, a dok se ona prilagođava eto nama “extra” 2-3 kg. Takođe, odnos mišićnog mase  i masnog tkiva se menja. Ako ste recimo započeli dijetu sa 75% mišićne mase i 25% masnog tkiva, izgubili 4-5 kilograma a zatim se vratili na staru ishranu, pa ponovo vratili staru kilažu, ovog puta odnos mišićne mase i masnog tkiva više nije 75:25% već 72:28%, što znači da ste izgubili deo mišićen mase i dobili salce i da će vam sledeća dijeta biti još teža nego ova.

Najpoznatije dijete
Najpopularnije dijete (sveži podaci – WHO) su:

• Adkinsonova dijete (gde se konzumiraju samo proteinski proizvodi u neograničenim količinama. Slobodan unos mesa, ribe, suhomesnatih proizvoda a zabranjene su sve vrste šećera, testenine, voće... Ovakva dijeta je ipak samo za izuzetno zdrave pojedince i mora biti praćena sa vitaminskim dodacima.
• Antoan dijeta – gde se po danima smenjuju određene grupe namirnica, - meso, povrće, mlečni proizvodi. Ovo je veoma popularna ali i veoma neuravnotežena dijeta koja sa nutritivne tačke ima dosta nedostataka.
• Dijeta sa presnim jelima – gde se sve namirnice uzimaju u presnom obliku.(nepogodno za starije osobe i osobe sa slabim organima za varenje
• Suva dijeta – gde se ne predviđa nikakvo količinsko ograničenje u unosu namirnica ali nema unosa vode za piće. Ovde nemam komentara.
• Tečna dijeta – osnovni princip je zabrana unošenja svih namirnica u čvrstom stanju – konzumiraju se samo tečnosti raznog porekla – od sokova do polutečnih kaša od mesa.

Jedna dijeta zaslužuje posebnu pažnju zato što je veoma dobro medicinski obrađena i što se preporuke te dijete uzimaju kao preporuke za zdrav način ishrane od strane WHO  a to je Pritkinova dijeta

Dijeta se sastoji od redukcije unosa masnoća (dozvoljen unos do 10% dnevne energetske potrošnje), proteina oko 10% -15% a povećava se unos složenih ugljenih hidrata i može ići čak i do 80%! Takođe se smanjuje količina holesterola na 25 mg, a povećava unos biljnih vlakana na 15 gr. Kako to praktično izgleda? Pa od mesa se preporučuje riba (nemasna) i pileće belo meso i to u količini ne većoj od 100 gr dnevno (kuvano i pečeno na roštilju). Od jaja koristi se jedno belance dnevno, a od mlečnih proizvoda obrano mleko i jogrurt (1/4 litre dnevno) kao i sir od obranog mleka (30-50 gr dnevno). Veliki akcenat se stavlja na mahunarke kao izvor biljnog proteina i dijetnog vlakna i preporučuje se dnevni unos od oko 100 gr. Dozvoljeno je svo povrće u neograničenim količinama (jedino oprez sa jako koncentrisanim semenkama). Voće je dozvoljeno i može se jesti čak 5 puta dnevno. Žitarice se koriste u formi integralnih žitarica, koristi se crni hleb i testenina od integralnog brašna (naravno ona bez dodataka ulja i  jaja). Slatkiši su zabranjeni mada ima zgodnih zamena tipa ječmeni slad i slično. Od pića samo sveži sokovi i voda, obrano mleko....  (Ima još važnih detalja, ali i ovo gore je valjda dosta).
Dijeta izrađena po ovim kriterijumima zadovoljava organizam svim neophodnim nutritivima, a u isto vreme redukuje telesnu težinu tempom od 4-8 kg mesečno bez ikakvog gladovanja. Ona ima i naučnu afirmaciju i pored lečenja bolesti može prouzrokovati poboljšanje ili čak potpuno povlačenje sledećih bolesti: ateroskleroza, angina pektoris, hipertenzija, dijebetis, kronova bolest, proširene vene, tromboza dubokih vena, hijatus hernija, hemeroidi, iritabilni kolon, giht, prisustvo kamena u žučnoj kesi, osteoporoza i ulcerozni kolitis. Naravno, pre prepisivanja ovakve dijete (kao i modifikovanja pojedinih elemenata) treba biti upoznat sa stanjem pacijenta i pratiti ga u prvih nedelju – dve dana.

Gde su tu medicinski pokazatelji? Jedno istraživanje (a ima ih puno) kada je grupa pacijenata sa teškim oblicima angine pektoris bila na ovom režimu ishrane nekoliko meseci, da bi na kraju eksperimenta utvrđeno da se 62% (!) potpuno oslobodilo anginoznih bolova – toliko da nije bilo više potrebe da uzimaju lekove, dok je kod ostalih zabeleženo značano poboljšanje. A iz časopisa Diabetes Care: kod 50% pacijenata lečenih ovom dijetom (a koji su pre toga bili na insulinu) došlo je do takvih poboljšanja da su im lekari ukinuli insulin i preporučili regulisanje da svoju bolest regulišu samo dijetom.

Da se nebi gubila mišćna masa neophodno je uz odgovarajuću dijetu (ja navijam za Pritkina) imati svakodnevi program vežbanja. Najkraće: 40 minuta aktivnosti sa optimalnim pulsom (a može i 2 puta po 20 minuta) dnevno. Optimalni puls se izračunava na sledeći način:

Od broja 220 se oduzme broj godina i dobijenoj razlici se odredi 70% i 80%. Moj primer
220 – 36 (moj broj godina) =184    70% od 184 je 127 a 80% je 146. Dakle za mene je optimalni puls između vrednosti 127 i 146 što će reći da  jedino tada imam efekte od vežbanja.

Razne naušnice, akupunktura, čajevi, masaže spadaju u kratkotrajna rešenja nekada i sumljive medicinske pozadine jer se ne isključuje placebo efekat. Nije iznenađujuće da nekome i pomognu ali to je ipak mali procenat.

Još jedan dobar trik za zavaravanje gladi

Impuls sitosti “putuje” iz želuca do mozga oko 20 minuta. Ako recimo pojedete supu, a onda napravite pauzu od 10 minuta i nastavite sa jelom poješćete mnogo manje hrane a bićete siti. Takođe bitno je dugo žvakanje (dok se sva hrana u ustima ne pretvori u tečnost).

Zaključak

Osnovna sredstva lečenja gojaznosti su dijete i fizička aktivnost. Dijeta treba da je dugoročna i da se pretvori u stil života. Jedino tada ima efekata.