Original text By MARILYNN MARCHIONE, AP Medical Writer Mon Mar 26
NEW ORLEANS - Više od pola miliona ljudi koji pate od bola u grudima izazvanim promenama u srčanoj cirkulaciji bivaju podvrgnuti preranom i neneophodnom operativnom zahvatu (angioplastika) kojim se srčane arterije „otpuše“.
Prema novoj studiji primena lekova kod ovakvih pacijenata ima podjednak učinak a pri tome se pacijent ne izlaže operaciji „na otvorenom srcu“. Ovakvi rezultati direktno dovode u pitanje angioplastiku ka metodu u lečenju ovakvih pacijenata.
Iznenađujuće je i to da su rezultati istraživanja pokazali da angioplastika ne spašava život niti prevenira nastanak srčanog infarkta kod ne akutnih srčanih pacijenata.
Još veće iznenađenje donosi podatak da angioplastika daje umereni i kratkotrajni efekat na bolove u grudima, a prema Dr. William Boden iz Buffalo General Hospital, New York, u proseku posle pet godina simptomi se vraćaju prisutni u istoj meri kao i pre operacije.
Ove rezultate je Dr. Boden prezentovao u ponedeljak 26.3.2007. na sastanku u American College of Cardiology. Studija će biti objavljena u New England Journal of Medicine koja će biti dostupna od 12.4.2007.
Ne dovodi se u pitanje vodeće mesto angioplastike kod pacijenata sa akutnim siptomima srčanog udara, gde je ova metoda nezamenljiva i doista spašava živote, ali prema statističkim podacima većina pacijenata je operisana kao ne akutni slučaj (“hladnan slučaj”), da bi se otklonile manje tegobe izazvane smanjenim dotokom krvi u srčani mišić.
Prema novoj teoriji ovakvi pacijenti bi prvo trebalo da probaju sa lekovima i drugim ne operativnim metodama (suverena i proverena metoda optmalnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom je hiperbarična oksigenacija; prim. prev.), a ako to ne pomogne tek onda treba pristupiti operativnom zahvatu angioplastike ili bay-pass (premošćavanje) operacije koja se pokazala bolja od angioplastike jer zaista spašava živote i dovodi do dugotrajnog prestanka tegoba.
Studijom se takođe pokazalo i to da se samo kod jedne trećine pacijenata koji su tretirani lekovima pokazala potreba za angioplastikom.
“Ne postoji bojazan da ćete dobiti infarkt miokarda ako ste nesigurni i ako odložite operativni zahvat, a s obzirom na bezbednost srčanih stentova koji se koriste da drže arterije otvorene posle angioplastike, čekanje može biti mudra odluka.” Kaže Dr. Steven Nelson, cpecijalista kardiolog sa Cleveland Clinic i predsednik Koledža za Kardiologiju.
Zašto angioplastika ne pomaže bolje?
Angioplastikom se rečava samo jedna blokada dok lekovi deluju na sve blokade istovremeno kažu stročnjaci. Takođe začepljenja koja se tretiraju ovom metodom nisu ona koja su zaista najopasnija.
“Iako ne zvuči logično, krupne blokade i koje izazivaju bol u grudima su manje verovatno uzrok infarkta miokarda nasuprot segmentima iz arterija koje nisu ozbiljno zapušene.” Kaže Dr. David Maron, sa Vanderbilt Univerziteta, Kardiolog koji je pomogao u sprovođenju ove studije.
“Lekovi su u današnje vreme znatno bolji nego što je ranije bio slučaj i zaista su efikasniji”, kaže Dr. Elizabeth Nabel, direktor National Heart, Lung and Blood Instituta.
“Možda ne bi bilo loše, kao što smo mislili, da jednostavno ostavimo arterije na miru” rekla je ona.
Približno 1,2 miliona vakvih operacija se sprovede u SAD svake godine. Uprošteno tehnika izvođenja je sledeća: operator provlači tanku sondu kroz arteriju do mesta zapušenja, zatim se naduvava maleni balon koji poravna zapušenje i omogući neometan prolaz krvi, zatim se na to mesto postavlja stent.
Procedura je do sada već izgubala na popularnosti. Nova studija prebacuje glavno pitanje sa vrste stenta koji bi trebalo postaviti na pitanje da li je uopšte opravdano pristupiti operaciji.
Studija je uključivala 2287 pacijenata iz SAD-a i Kanade, koji su imali značajnu blokadu obično na nivou dve arterije ali su bili medecinski stabilni. Pacijenti su po pitanju učestalosti bolova u grudima bili u grupi umerene težine
( 10 epizoda nedeljno). Približno 40 procenata su prethodno imali infarkt miokarda.
Namerno smo odlučili da uključimo “tragača”, grupu sa širom simptomatologijom kako bismo angioplastici dali dobru šansu da se pokaže, rekao je Boden
Cela grupa je primala medikamentoznu terapiju koja olakšava grudni bol, poboljšava srčanu funkciju i funkciju srčanih arterija. Dobijali su sledeće lekove: aspirin, holesterol-umanjujuće statine, nitrate, ACE inhibitore, beta-blockatore i blokatore kalciumovih kanala. Svi su takođe bili uslovljeni zdravim načinom života — dijeta, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja.
Polovini je prepisana i urađena angioplastika.
Nakon u proseku 4 ½ godine grupe su imale približno istu stopu smrtnosti usled infarkta miokarda: 211 u grupi operisanih i 202 u grupi neoperisanih – približno 19% od svake.
Stopa hospitalizacije usled srčanih problema je takođe bila slična.
Nijedan tretman se nije pokzao kao bolji kod rizičnih grupa kao što su pušači, dijabetičari, stariji pacijenti.
Na startu studije stopa zastupljenosti grudnog bola bila je 80%. Nakon tri godine 72% grupe operisanih nisu imali nikakve tegobe dok je u grupi neoperisanih ta stopa bila 62%.
Posle pet godina 74% pacijenata iz grupe operisanih nije imalo tegobe dok je iz grupe neoperisanih 72% pacijenata bilo bez tegoba što je Boden okarakterisao kao bezznačajnu razliku.
Studija je bila podržana od strane SAD-a.
Studija je uzdrmala američku medicinsku javnost i produbila jaz između kardiovaskularnih hirurga i kardiologa. Postavljena su pitanja sponzorstva i uticaja na medicinsku i nemedicinsku javnost od strane farmaceutskih kuća sa jedne i prizvođača opreme za angioplastiku sa druge strane o čemu se u nastavku originalnog teksta govori.
DrPhysio Po pitanju teme o retrosternalnom bolu dodao bih da je hiperbarična oksigenacija, terapija 100% kiseonikom pod povišenim pritiskom, terapija čiji su efekti nesporni i ubedljivi a da tom se tom prilikom koristi prirodan lek iz našeg svakodnevnog okruženja koji ima usko polje kontraindikacija, nema neželjenih efekata. Više o ovoj temi možete pročitati na www.hbomc.co.yu