UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA NA ZDRAVLJE LJUDI

Poznato je da vremenske prilike mogu imati snažan uticaj na  zdravlje ljudi. Nagle promene u atmosferi mogu izazvati manju ili veću osetljivost ljudskog organizma na meteorološke elemente kao što su sunčevo zračenje, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, temperatura, padavine, vetar, magla, grmljavina. Takva zapažanja postojala su još iz vremena Hipokrata, ali još uvek nisu jasno definisani mehanizmi putem kojih vremenski faktori utiču na zdravlje i zbog čega su neke osobe, tzv. meteropate osetljivije  od drugih.

Veliki istraživački centri koji prate uticaj vremena na zdravlje u  svojim izveštajima beleže povećanu smrtnost tokom talasa toplog i hladnog vremena, ali i porast oboljevanja. Opisan je i uticaj vermena na promene raspoloženja, emocionalne reakcije i ponašanje ljudi. Vreme i klima utiču na zdravlje pozitivno i negativno, što zavisi od mnogobrojnih elemenata: uticaja sredine u kojoj čovek živi, adaptacionih mehanizama koji su individualni i različiti, psihofizičkog i zdrastvenog stanja, životne dobi. Upravo su starije osobe i i hronični bolesnici najosetljiviji na nagle promene vremenskih prilika.

NAGLE PROMENE TEMPERATURE I ATMOSFERKOG PRITISKA. Brze i velike promene temperature, ako se dešavaju u kratkom vremenskom intervalu izazivaju brojne fiziološke promene u organizmu. Utiču na krvni pritisak, kiselost krvi (pH), zapreminu izlučene mokraće, propustljivost kapilara, pojavu otoka.
Sa sezonskim promenama temperature vazduha dolazi do pogoršanja,  kod bolesnika koji boluju od astme, čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, glaukoma (visok pritisak  u oku), ekcema, herpes zoster-a. Visoke temperature vazduha, naročito udružene sa pojačanom vlažnošću vazduha,  ne pogoduju ni srčanim bolesnicima, jer se krv iz dubokih tkiva usmerava ka koži kako bi se povećalo odavanje toplote iz tela.  Zimi, na jako niskim temperaturama dolazi do spazma (stezanja) perifernih krvnih sudova, ali i srčanih (koronarnih), kod bolesnika sa aterosklerozom krvnih sudova, što povećava rizik od pojave anginoznog napada (bolova u sredogruđu), infarkta srca, moždanog udara. Zanimljivi su podaci jedne studije koja je pokazala da postoji veza između vremenskih prilika i moždanog udara.  Praćenjem 3000 osoba, tokom 14 godina ustanovljeno je da se moždani udar češće javlja u zimskom periodu, a da visoka vlažnost vazduha i visok atmosferski pritisak dodatno  povećavaju rizik od moždanog udara.

Nagle, brze i velike promene atmosferskog pritiska često su udružene sa pojavom napada migrene. Jedno istraživanje sprovedeno u Kanadskom centru za proučavanje klime pokazalo je da  napadi migrene nastaju u danima u kojima atmosferski pritisk opada, vlažnost vazduha se povećava, u kojima ima brzih i naglih promena temperature vazduha i vetrovito je.

SUNČEVA SVETLOST. Za vreme sunčanih i svetlih dana autonomni nervni sistem je stimulisan i aktiviran, čime se povećava ukupna fizička aktivnost i osećaj dobrog raspoloženja. Sunčevi zraci utiču na hemijske promene u sintezi hormona i transmitera u mozgu, pored ostalog stimulišu sintezu hormona sreće. Oblačni dani nose sa sobom smanjenje sinteze ovih stimulirajućih supstanci,  pa se javlja osećaj depresije, umora i pospanosti.

VLAŽNOST VAZDUHA I KOLIČINA PADAVINA. Studije su pokazale negativnu povezasnost između vlažnosti vazduha i osećaja ispunjenosti snagom i energijom. Vlažnost vazduha za vreme toplih letnjih meseci smanjuje odavanje toplote tela putem znojenja, čime se rizik od nastanka toplotnog stresa uvećava. Smrtnost stanovništva se značajno uvećava i pri nešto nižim temperaturama, ako je vlažnost vazduha visoka. Za vreme toplih letnjih dana talas zahlađenja, sam ili udružen sa padavinama, smanjuje učestalost bolesti i smrtnost. Međutim, dolazi do učestalijih saobraćajnih nesreća, čime se smrtnost, indirektno, može  čak i povećati.